Sigurnosna zaštita elektrana - ima li prostora za napredak?

Možete li zamisliti svet bez struje? Danas sigurno ne. Uz mobilne telefone, tablete i računare od kojih smo zavisni, kako na poslu tako i kod kuće, i pametne kuće koje nam svakodnevni život čine neuporedivo lakšim - imamo utisak da bi se sve srušilo ako bi došlo do dužeg prekida napajanja električnom energijom. Nestanak struje za mnoge znači potpuni prekid poslovanja, jer bez struje nemamo ni interneta. Setite se samo koliko postanete nervozni kada struje nestane na samo sat-dva. Šta da struje nema danima, ili čak nedeljama?

Hakeri su svesni da je moderan život bez struje praktično nezamisliv i da je prekid u napajanju električnom energijom bolna tačka svake zemlje i svakog čoveka. Napad na elektranu može izazvati teške ekonomske i užasne ekološke i sigurnosne posledice. Venecuelanska elektroenergetska mreža doživela je seriju sajber napada 2019. godine. Tokom ovih napada, delovi zemlje su ostali bez napajanja električnom energijom punih sedam dana. Ruski hakeri su 2018. godine dobili pristup kontrolnim prostorijama komunalnih preduzeća u SAD-u, a preuzeli su odgovornost i za napad na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu 2015. i 2016. godine. Mada su elektrane danas zaštićenije nego ikad, hakeri neprekidno razvijaju svoje veštine, a sajber napadi postaju sve sofisticiraniji.

Jesu li elektrane i dalje ugrožene?

Elektrane (bilo da su atomske, hidro ili termo) su odlična meta ako želite da unesete opšti haos i pometnju u svakodnevne živote i idealna prilika hakerima da privuku pažnju. Instalacija stabilnih sigurnosnih sistema je u, određenoj meri, elektrane učinila manje ranjivim, ali opasnost i dalje postoji.

Iz SMI-a (Security Management International) elektranama savetuju da primene CARVER analizu ciljeva i metodologiju za procenu ranjivosti, kako bi se utvrdila verovatnoća napada za svaki objekat u sistemu. Reč je o analizi koju je kreirala CIA 70-ih godina prošlog veka, u cilju predikcije lokacija koje su pod rizikom od terorističkih napada. Da su elektrane i dalje ugrožene, upozorio je i akt ekološke organizacije Greenpeace - 2018. godine su dron u obliku Supermena ubacili u krug nuklearne elektrane u Francuskoj. Cilj ovog čina zapravo nije bio napad, nego upravo upozorenje na ranjivost objekata ovog tipa.

Strožiji propisi za zaštitu na nivou

Propisi u elektranama mogu varirati - u zavisnosti od vrste postrojenja i regije. Međutim, cilj uvek ostaje isti, a to je adekvatna zaštita objekta i okruženja. Rad elektrana mora biti detaljno regulisan, od zaštite radnika do sajber sigurnosti, kako bi se pokrile sve moguće mete napada i kako ne bi bilo propusta. Jasno je da će, primera radi, nuklearne elektrane primenjivati strožije standarde i regulative od drugih elektrana, pošto posledice napada ili kvarova mogu biti katastrofalnih razmera.

Sigurnosni standard koji primenjuju proizvođači električne energije u Severnoj Americi nosi naziv NERC CIP. U Evropskoj uniji je od avgusta 2016. godine na snazi Direktiva o sigurnosti mrežnih i inofrmacionih sistema (NIS) i predstavlja prvi propis o sajber sigurnosti na nivou EU.

Adekvatno sigurnosno rešenje je imperativ

Optimalna tehnička zaštita postrojenja zahteva instalaciju sveobuhvatnog sigurnosnog rešenja: video nadzor, kontrola pristupa i sajber sigurnost. Krajnji cilj je sanirati sve slabe tačke. Na svu sreću, munjeviti razvoj tehnoloških rešenja u službi tehničke zaštite omogućava unpaređenje procesa, smanjenje rizika i ostvarenje uštede.

Pretnje elektranama se uvek moraju ozbiljno shvatati, te se konstantno razmatraju najsavremenija sigurnosna rešenja. Često se implementiraju rešenja koja uključuju AI tehnologiju, sofisticiranu analitiku, biometriju, rudarenje podataka… U pitanju su rešenja koja mogu prepoznati stvarne rizike i otvoriti mogućnost proaktivnijeg odgovora.

Zaštita na radu i simulacija napada

Prevencija je ključna. Zaštita na radu je početna tačka. Uprava za sigurnost i zdravlje na radu SAD-a (OSHA) utvrđuje propise za elektrane po pitanju zdravlja i sigurnosti radnika. OSHA savetuje elektranama da postojeće sigurnosne propise koriste kao smernice, te da kreiraju dodatne propise, u skladu sa specifičnostima kompanije.

Rezultati odstupanja u primeni propisa bili su jasno vidljivi 2017. godine na Floridi. Kompanija Tampa Electrnoic je ignorisala propise prilikom radova na održavanju, što je za posledicu imalo fatalni ishod i smrt pet radnika. Kazna od preko 100.000 dolara zbog namernog kršenja propisa packa je kompaniji, ali nikada neće uspeti da vrati izgubljene živote.

Česte obuke o mogućim opasnostima u radnom okruženju su veoma važne. Obuke će podsetiti zaposlene na preventivne mere i podstaći ih da se pridržavaju svih propisa. Periodične obuke su neophodne i zbog povremenih promena propisa. Naime, sigurnosni standardi konstantno evoluiraju, kako bi doskočili novim pretnjama. Iz tog razloga se postojeći propisi smatraju samo polaznom tačkom, koja zahteva dalju nadogradnju.

U SAD-u, Odbor za nuklearnu regulaciju (NRC) je dužan da svake tri godine sprovodi vežbe i simulirane napade na nuklearne elektrane. Sigurnosne vežbe podrazumevaju pokušaje neovlašćenog pristupa kritičnim delovima postrojenja. Pored toga, NRC zahteva da svaka nuklearna elektrana ima zonu planiranja u vanrednim situacijama (EPZ). Zahtev je i da postrojenja imaju planove za sprečavanje širenja radioaktivnog materijala, i to u krugu od 80 km od objekta. Prevencija u kombinaciji sa adekvatnim sigurnosnim sistemima, trenutno predstavlja optimalno rešenje za podizanje bezbednosti u elektranama na najviši nivo.

Sprečavanje sigurnosnih incidenata

IoT uređaji su danas najčešća meta napada. Korisnici često ne menjaju generičko ime i lozinku, što hakerima uveliko olakšava posao prilikom, primera radi, pretraživanja i hakovanja video materijala. Neažurnost u pogledu jednostavnih mera, poput promene lozinke za kamere, celokupan sistem video nadzora čine ranjivim.

Jasno je da su IoT uređaji omogućili lakše upravljanje postrojenjima i efikasnije korišćenje energije, međutim određene mere predostrožnosti se moraju poštovati. U suprotnom se hakerima bespotrebno olakšava posao, te se ugrožava poslovanje elektrana, ali i bezbednost zaposlenih, pa i stanovnika u okruženju. Električna energija je resurs koji danas manje-više uzimamo zdravo za gotovo, iako je preko potreban za opstanak modernog društva. Pridržavanje određenih regulativa, rad na poboljšanju tehničke zaštite i preduzimanje preventivnih mera su imperativ za bezbedan rad elektrana širom sveta.

Predložene teme za čitanje:

Požar na radnom mestu - prevencija i detekcija kao prioriteti!

Daljinsko upravljanje sistemima - rešenja za savremenu poljoprivredu